Dvodnevna Interparlamentarna konferencija o stabilnosti, ekonomskoj koordinaciji i upravljanju u Evropskoj uniji, organizovana u okviru parlamentarne dimenzije polugodišnjeg predśedavanja Republike Slovačke Savjetu Evropske unije, završena je danas Bratislavi.
Završena Interparlamentarna konferencija u Bratislavi
U radu konferencije učestvovala delegacija Skupštine Crne Gore - predśednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Aleksandar Damjanović i član Odbora Veljko Zarubica
Druga sesija, od četiri kolliko je imala konferencija, bila je posvećena suzbijanju utaje poreza u EU. Ukazano je da suzbijanje utaje poreza i planiranje naplate istih nije samo evropski već i globalni prioritet, imajući u vidu da se zbog nedostatka informacija o porezima i računovodstvu multinacionalnih kompanija, kao i zbog različitih poreskih jurisdikcija gube značajni prihodi. Ukazano je da je centralna komponenta Paketa o poreskoj transparentnosti bio predlog za izmjenu Direktive o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja, a sve u cilju poboljšanja saradnje između država članica u pogledu njihove prekogranične poreske politike.
Sesijom je moderirala Dana Meager, državna sekretarka u Ministarstvu finansija Republike Slovačke, dok su se učesnicima obratili Prem Sika, profesor računovodstva i direktor Centra za globalnu odgovornost Univerziteta Essex u Velikoj Britaniji; Bernardus Zuijdendorp, šef jedinice za oporezivanje trgovačkih društava u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poreze i carinsku Uniju; Ričard Marfi, profesor međunarodne političke ekonomije na londonskom University City i Fabio de Masi, potpredśednik Anketnog odbora obrazovanog povodom istrage navodnih prekršaja i loše administracije u primjeni zakona Unije u vezi sa pranjem novca, poreskim izbjegavanjima i utajom poreza i član Odbora za ekonomska i monetarna pitanja u Evropskom parlamentu.
Treću sesiju, naslovljenu ,,Automatski stabilizatori kao temelj izgradnje Fiskalne unije“, moderirao je Ivan Šramko, predśednik Savjeta za budžetsku odgovornost Republike Slovačke. Učesnicima su se obratili: Laslo Andor, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Corvinus u Budimpešti; Marko Buti, generalni direktor Generalnog direktorata za ekonomska i finansijska pitanja u Evropskoj komisiji; Pervenš Beres, članica Odbora za ekonomska i monetarna pitanja u Evropskom parlamentu; Žan Artius, predśednik Odbora za budžet u Evropskom parlamentu i Mihal Polak, savjetnik u Ministarstvu finansija Republike Slovačke. Tokom navedene sesije ukazano je da države članice imaju na raspolaganju nacionalne fiskalne politike, u skladu sa pravilima Pakta za stabilnost i razvoj, kao i da nedostatak obavezujućih mehanizama za EU ili euro zonu, čini nacionalne fiskalne politike manje efikasnim u stabilizaciji domaće ekonomske aktivnosti. S tim u vezi ukazano je da zajednički evropski fiskalni mehanizmi nisu dovoljni da nadoknade nedostatak strukturnih reformi država članica.
Predśednik Odbora za ekonomiju, finasije i budžet Aleksandar Damjanović, kao predstavnik delegacije Skupštine Crne Gore, učestvovao je u debati koja je uslijedila nakon izlaganja panelista na sesiji posvećenoj automatskim stabilizatorima.
Tokom konferencije, a u okviru četvrte sesije, učesnici su bili fokusirani na zajednički investicioni program kao sredstvo za makroekonomsku stabilizaciju u EU. Moderirala je Katarina Cefalvajova, zamjenica predśednika Odbora za evropske poslove Nacionalnog savjeta Republike Slovačke, dok su se učesnicima obratili: Peter Kažimir, predśednik Savjeta za ekonomske i finansijske poslove i ministar finansija Republike Slovačke; Roberto Gualtijeri, predśednik Odbora za ekonomska i monetarna pitanja u Evropskom parlamentu; Gerasimos Tomas, predśednik Upravnog odbora Evropskog fonda za strateške investicije i zamjenik generalnog direktora Generalnog direktorata za energetiku u Evropskoj komisiji; Teresa Kaeiro, potpredśednica Skupštine Republike Portugalije i Endrju Vat, šef Instituta za makroekonomske politike Hans-Bockler Fondacije. Tokom navedene sesije ukazano je da je potrebno uskladiti politike kako u okviru euro zone tako i na nivou EU imajući u vidu da nedostaju mehanizmi za apsorpciju finansijskih šokova. S tim u vezi istaknuti su nedostaci jedinstvene monetarne politike, imajući u vidu da ista nije relevantna u situacijama kada euro zona suočava sa asimetričnim šokovima. Takođe, ukazano je na strateški značaj Evropskog fonda za strateške investicije (FCI) koji treba da doprinese jačanju fiskalnog kapaciteta euro zone, odnosno EU.